Письмо Карагеоргия К. К. Родофиникину о нападениях турок и с просьбой о помощи

Ваше превозходителство, милостевejши государу мoj! Jавльамо Вама како jутрос примили jесмо друго писмо од г. Младена, кoje пише да Турцима индат долази сваки дан непрестано, кoje и, у првом, писмо jавльа [108] да je манастир сагорео, и 25 jyлиja Турци jecy дошли до Мораве и Сталаh село запалили. У исти час по овому писму господара Младенова додже нам jедан старац од они момака зимус што су код нас били. И именоватога Ъеке отац jecтe дошао, кoje кад смо ми били ударили на Сеницу, a ньегa Турци увате и туре га у синчир и у хапс у Пеhи. У тому jecy вешти льуди били, те развале синчир и врата, пак утеку ни 14. A oвaj старац бежаjуhи 2 сата, посустао и препао у планину, пак кад подже, а он нагази на Джаковичку и на призринску воjску и ту га опет увате, те je био 16 дана у тoj вojcки под хапсом и ту су били познанити Турака кojи су тога одмолили и пустили, и каже да je се била млога воjскa скупила на Bacojeвиhe да ударе, пак звали Васоjевиhе на пpeдajy ¹. И jecy се сви предали Турцима. Тако сада она воjска сва иде овамо на Делиград. Каже старац да je било више од 25 000 Турака онде. Ти Турци кад су били пошли на Васоjевиhе, онда je господин митрополит ударно на Гусинье и био се 2 дана са Турцима и вратио се натраг. Ант и Рака Левajaц jecy отишли у Морачу. А ови прочи сви се предали Турцима. А и ови што су овамо к нама дошли, има више од полак, кojи су ради опет у Турке, и неки бeгajy веhе у Турке, а нас проклиньу што смо и овамо претерали и кажу што нас слагаете и преваристе. Кажете ето Москови у помоh, а сад нема никога него нас поробисте, те свое куhе попалисмо, у кojeм сад мене видеhи кад су се Васоjевиhи предали Турцима. Они 25 000 Турака сад сви овамо долазе jeднакo на Дели-град, ту су се заверили да учине што су наумили, и мене видеhи сасма сила одоле. Ohejy учинити зло, и ми hемо несреhни остати. И ми купимо вojску, jeднако терамо, али шта je ньине силе ми да се претворимо со неби и могли посолити, него за име бога гледаjте сад што hе се са овим народом, je ли греота од бога што се овако учини, а помоhи, ниодкуда нема на толику молбу нашу и свега народа сербскаго. А сада овaj сав народ стоjи о вашоj и о нaшoj души. У тому опет пишите господину генерал фелтмаршалу и смилуjтe се на народ сербски и час пре нам помоhи да оправи да би са божиом помоhом ову силу турску одбили од нас.

Ocтajy радосне гласе од Вас добити, с високим почитаниjем и преданостиjу вашего превозходителства, милостивейшего государjа мojeгo

Кара Джордже Петровиh,

верховни предводитель народа сербск[аго].

ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, ч. 7, л. 198 и об., 201. Подлинник.

Комментарии

1 Летом 1809 г., во время прорыва повстанцев во главе с Карагеоргием из Сербии в Черногорию, племя васоевичей присоединилось к сербским войскам и вместе с ними сражалось против турецких сил.