№ 279

14 октября 1812 г. Топола

Ваше високоблагородије, милостиви государ! Имао сам чест примити Ваше почтењејше писмо и господина главнокомандујушчего адмирала Чичагова и радосне гласе о победи над непријатељем одржату ¹, које богодаримо севишнему творцу и Вама кои ме Ви о свому често извештавате благодарим, надам се унапредак да никада изоставяти нећете о свачему известити нас.

Ордене и писмо господину митрополиту Леонтију јесам послао и писао сам му да што скорије одговор начини, ако узоће шта одговорати, за које ја Вас покорно молим до 17-га сего курира задржите док и ми одговор начинимо господину главнокомандујушчему зашто ми тако ома одговор сочинити не можемо, а радићемо што скорије да сочинимо. Како сочинимо таки ћемо Вам послати. Особито вашему сокоблагородију јављали да преко пријателза из Турске доста хрћаве гласе чујем да јамачно они оћеду на вас напасти ². Они не могу да гледа да су у нашим рукама градови и топови, кое се и јавно Турци договарају и одређују војске у градове: у Београд, у Шабац, у Смедерево, у Ужице, које ми то не можемо дати градове и топове у њеине руке, а оцеком благо даваћемо коликогод више можемо, а за наше депутате ништа не чујемо нити можемо да рааберемо за ње. И то чујемо да французи највише Турке подбуњују и говоре им да у нашим рукама нису градови и топови. Говоре да ће Турци пропасти сасвим ако у нас то оставе. [280]

За које Вас молим не изоставите тiисати кому Ви знате пишите да би се писало от двора икглескому двору да бп могао Турком забранити и претеснение како учииити да не бп могли Турци на нас напасти.

Имеју чест бити с совершеноју преданостију, милостиви государ, вашего високоблагородија покорни слуга

верховни вожд народа сербского и кавалер

Георгије Петронвћ

Помета: Получ[ено] 15 окт[ября].

АВПР, ф. ГА I-9, 1812 г., д. 7, л. 45 и об. Подлинник.

Комментарии

1 П. В. Чичагов периодически сообщал Карагеоргию о действиях русской армии в войне против Франции. «Радоствая весть о победе» русских войск содержалась в письме Чичагова Карагеоргию 26 сентября (8 октября) 1812 г. (см.: ВПР, т. док. № 244, с. 572—578).

2 Во время пребывания сербских депутатов в Константинополе в сентябре – октябре 1812 г. и одной, и другой стороне было ясно, что им не удастся достичь соглашения, поэтому турки готовились к наступлению, а сербы – к обороне.