№ 197

Письмо М. Стойковича Правительствующему совету сербскому о своих заслугах перед сербским народом и о желании остаться в Сербии

3 февраля 1811 г. Белград

Високославное правителство народа сербскаго! Заслуге мое у отечству учињеве које ми нитко отрећи не може познате су в вама, а моје су жеље видити оно срећним. Следствија ће показатв ако вас сада о том уверити доволно не могу. Ова дају ми право да могу у отечеству, докле ми судба определила буде, мирно живити чекајутћи обште жребије. Да ве желим [211] никому в тјагост бити, доказујем со тим, што никакова достоинства нити награжденија от вас иштем. Признателност Ваша за моје заслуге нека ме награди свободом и отпустителним писмом да могу у Сербији где место изберем ивити и старати се о воспитанију мое деце која не само мени, но и отечеству ва службу и ползу по желанију мојему должни су бити.. А послове кои се обштега устројства, от чега благополучие происходи,. тичу, остављам управитељем от вас самих за таково опредељеним, века се старају без никакова мојега у том мешања.

Бог и помазаник његов Александер који су вас довели у средину благополучија и показали пут спасенија тврдо надам се да ће нас и на верх таковог поставити и совершено спасти. А потомки наши даваће у олтару безсмертија пред солнцу подобно сијајушчом истином истино заслужену славу само заслуженима коју овди из пристрастија и незнавства без разлике свакому дају

Скорејше решение ожидавајући с отменим високопочитанием преби вам ¹ високославнаго правителства покорњејшиј слуга,

[М. П.] Милевко Стојковић.

ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, ч..11, л. 86 и об. Копия.

Комментарии

1 Миленко Стойкович на белградской скупщине в январе 1811 г. был назначен «попечителем» иностранных дел, но он отказался от этой должности, так как не хотел уходить с поста воеводы, обеспечивавшего ему значительную самостоятельность по отношению к Карагеоргию и Совету. Стойкович полагал даже, что при русской помощи ему удастся занять место Карагеоргия.