Письмо М. Стойковича Правительствующему совету сербскому с отказом от должности члена совета и от командования сербскими войсками в Порече

Високославниј Правителствујушчиј Совете народниј сербскиј! Ваше писмо от 2-го числа текушчега месеца и копије от писама россијским господам: главнокомандујушчему графу Каменскому ¹, графу Цукато и генерал-мајору Исаеву, која сте писали по г. капетану Тодоровићу, исправно приимио сам и разумео, на које чест имам отговорити Вам следујушчаја.

Промисал божии никада не дрема нити род человечески оставља него с временом отвара људма очи да виде и познаду из којега погибелнога извора њиова несрећа извире. Многи народи кроз паденија и страданија, что су за своје неправде, злобе, а особито за междоусобна несогласија терпили, кроз ова иста злостраданија у чувство долазе, у бољи ред постављају се и поправљају се. Бог на кога се смилује и десницу помагателну пружи му, како га праведне каштиге освободи, одма и знање му дарује, које ће га у напредак от свакога зла чувати. Једно једино знање кадро је дакле изтребити главне непријатеље рода человеческога и отворити људма очи да предупреде обшту погибегъ, и пут спасенија да нађу. Слеп слепца кад води, оба двоијца у јаму падају. Знајући ову пословицу, ваља да се добро чувамо будући слепи слепоме у руке да се не предамо но да тражимо окате који ће нас добрим путем водити и от погибели сачувати. Дајте, браћо, за име божие да се чистосердечно један другому исповедимо и признамо сваки свои недостаток и да се више не издајемо за оно, что нисмо. Добар домаћин за неколико безсловесни оваца које има тражи доброга овчара који зна, како се овце чувају и предаје му у руке, акамолими ми не би за словесне душе нашу браћу милу, старали се наћи им добре, разумне и сострадателне чуваре, барем толико боље и паметније, колико човек от овце разликује и колико је достојнии. Совет је, по моему мишљењу, народнии цар и пастир као у човеку что је цар разум. Зато ваља и да буде у самому делу разум а не безумије. пастир а не волк. Кад се поправљати и устројавати почињемо, дајте да се коликогод поправимо и да барем разумне и просвештене људе за советнике изберемо, и то се може, хвала Богу, запитајмо сваки своју совест, нека нам она право каже, што је зашто, пак ће се моћи изабрати. Ја, по чистој совести моеј, признајем се, да нисам за советника способан, зато и отричем себи ово званије, које би, по неспособности моје колико мени, толико више народу, погубно било. За избегнути, дакле, зла бити могушчега, покорнејше молим Вас да ми опростите и лишена да ме имате у Совету, а на моје место кога за благо разсудите другога поставите.

Ви сте ми изволели писати да ја от два предложена званија, или у Совету бити, или над војском команду имати, једно које хоћу за себе изберем. Ја се обојега по неспособности мојеј отричем, а Вами покорнејше за Вашу к мени благослоност благодарим: народ с којим сам ја до сада управљао, извештен је о мени тако худо, и сожаленија достојно, да ја никада усудити се не могу, разве, ано би без чувства био, ни најмање чтогод заповедити му, нити би он мени слушао после онакови опороченија против мене која је едва чекао да чује и у овом времену да се с оним ползује и отговара. Прости људи памте што им је мило, као и мала деца. Гди се заповедати не може подчиненому или, кад починени пороке своега началника зна, ту нити се заповести испунити могу ни послови добри совершивати, [163] н најпосле, може бити, последње зло горе первога. Что сте г. Петру Тодоровићу команду над војском поручили ја судим да сте добро учинили, јербо он у читавој нахији Пожаревачкој људе познаје, и они њега. Буљукбаша има који ће под његовом командом бити, и с којима људе к војни пригласити може, и тако надам се да ће посао добро ићи и добар успех имати. А ја ћу у дружству с другом браћом војевати протин којега и они војују, и ономе ћу враг бити којему и моји соотечественици буду. Зато, дакле, изволите препоручити команду коме заблагоразсудите овде, на Острову, у Поречу, и преписати му да приими различна војена орудија овде от мене и наложити му да ово место чува као најнуждније за Сербију. А кад војска пође против непријатеља ја ћу онда с прочом браћом заједно војевати за отечество до последтье капље крви и началнику који ми буде слепо повиновати се. Боње је и лагше заповест слушати, него заповедати, а непослушану бити или не знати заповедати.

Наконец, покорњејше молим Вас да уђете у точнајше разсуждение о овому что Вам пишем и о свему безкористно да изволите судити. Званија кога му драго било отречена да ме имате, кроме обште и просте патриотическе дужности. И на моје прошеније благосклоноје дозволеније да ми изволите дати, и, ако сам что согрешио, које морало је бити, јербо је један бог без греха, да ми великодушно опростите ².

Вручајући себе у милост и покровителство пребивам на всегда високославнога Совета, покорнејшиј и преданејшиј слуга

Миленко Стојковић.

ЦГВИА СССР ф. 14209, оп. 3/1636, св. 24, д. 12, ч. 8, л. 17—18 об. Копия.

Комментарии

1 См. док. № 147.

2 Решение М. Стойковича подать в отставку было следствием его серьезного конфликта с Карагеоргием, обострившегося в конце 1809 г. — начале 1810 г. (см. об этом подробнее: Ђорђевић М. Политичка всторија Србије..., с. 280—285).