№ 119

Письмо сербских депутатов Хаджи-Мелентия, П. Тодоровича и М. Обреновича К. К. Родофиникину с просьбой направить их к П. И. Багратиону и с опровержением слухов о связях сербов с Австрией

2 декабря 1809 г.

Крайова

Милостивиј государ Константин Константинович! Сим имамо чест уверити ваше превосходителство како се у Београду учинио Собор всенародни за саветовати се и тражити средство како би се бедна Сербија могла от настојашче беде и крајње гибели избавити у које се находи окружена будући от сви страна својими непријатељами не видећи никојега другога избавитеља, кроме всеавгустејшего государја императора којега смо до данас покровителство и всевисочајшују милост уживали и његовом всесилном помошчију обранивани били. Непрестано надежду имамо да нас наш всемилостивејшиј покровител у настојашчим пребедним обстојателствам оставити неће нити својевсевисочајше милости и покровителства лишити о којеј смо ми многократно и писмама господе фелдмаршала и вашим превосходителством уверавани били. Зато је нас, долуподписане, соборни у Београду народ сербски изабрао и послао к вашему [134] превосходителству да Вашими милостивими советами и ходатајством помоћи за народ тражимо.

По том у име народа просимо покорнејше ваше превосходителство да Ваш милостивиј отечески совет подате, како Вас г[осп]од бог учи, шта ћемо у овим окрестностми да чинимо да у всеавгутејшега государја императора, нашего всемилостивејшега покровитеља, помоћи получимо да овај бедни народ не пропадне. Или да Ви у име народа пишете писмо его сијателству књазу и главнокомандујушчему генералу Багратиону или да нас с препоруком Вашом к њему поиљете. Ми смо до Вас дошли а Ви нас отечески управите и отечески научите за избавленије несчастнога народа нашега. А ми у име народа свето обећавамо и пред богом обећавамо да ћемо се сви народни поглавари са народом заједно по всевисочајшеј монаршеј воли неотступно повиновати и да ћемо се по повеленијам господина главнокомандујушчега армију генерала књазја Багратиона који је победами својими над Турками доста ослободио ¹, и по советам вашего превосходителства слепо водити и слушати.

При том јоште имамо следујушче да представимо: ласно је могуће да се и таково что случило може да су се каква писма посилала у друга царства ². Ми то не знамо, али може да је от херђави људи за које ни народ ни народни поглавари не знају ништа. Него ваше превосходителство у име народа, бога ради, молимо као нашега всенародњега пријатеља и благодетеља да то представите надлежашчим образом да такова писма које се ласно може случити, по несрећи нашеј, што смо по вашеј части прости и неграмотни људи нису с нашим и народним знањем писана да ништа не значе.

Остајемо с истиним високопочитанијем вашего превосходителства, милостивого государја, покорнејшии слуге:

Аџи Мелентије, архимандрит, Петар Теодоровић, Милан Обреновић.

ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, ч. 8, л. 299 и об., 302. Подлинник. Опубл. в русском переводе: Дубровин Н. Ф. Князь Багратион. Турецкая война 1806—1812 гг. — Военный сборник, 1865, № 2, приложения, с. 260—261.

Комментарии

1 Сразу же после своего назначения на пост главнокомандующего Молдавской армией генерал П. И. Багратион предпринял активные боевые действия, прежде всего в нижнем течении Дуная. В августе 1809 г. после кратковременной осады и решительного штурма были заняты крепости Мачин, Гирсово, Кюстенджи. За короткое время было очищено от турецких войск побережье Черного моря в Добрудже от Мангалии до Каварны. Освободившиеся войска П. И. Багратион перебросил в район Силистрии, где разгромил армию Хозрева Мехмед-паши; после почти месячной осады была взята крепость Измаил. Решив воспользоваться тем, что русские войска были заняты боевыми действиями в районе нижнего Дуная, турецкое командование предприняло попытку наступления из Рущука и Журжи на Бухарест, которое, однако, было успешно отражено, несмотря на значительное численное преимущество турецких сил. Приближение русских войск под непосредственным командованием П. И. Багратиона к главным силам турецкой армии, расположенным в районе между Силистрией и Рущуком, заставило великого визиря оттянуть сюда войска из других районов боевых действий, в том числе из Сербии. Ввиду значительного превосходства турецких воиск над русскими, П. И. Багратион был вынужден снять осаду Силистрия, сосредоточить войска у крепости Браилов, которая капитулировала в ноябре 1809 г. (Михайловский-Данилевский А. И. Описание турецкой войньи..., ч. 1, с. 194—238).

2 Имеются в виду переговоры и переписка, которые Карагеоргий и некоторые другие сербские старейшины вели с Австрией, а также попытки опереться на Францию.