25 октября 1809 г. Топола

Благородни господару, Миленко Стојковићу, адравствујте! Наше Вам поздравље. Јесте ме аа велико удивљење што од толикога времена ни од Вас ви од Москова никаква писма немам а већ два сам курира послао тамо, пре сам послао Ристу, пак после Нешу из Београда. Послао сам до Вас и до господина генерала Исајева из руке у руку да Ви писмо преда, но ни на једно одговора немам, не знам шта је и како је, Ви отуда ништами не пишете, где су Москови и како се находе. Ви сте тамо ближе, ваљада знате. Мене је веће сасвим мука обузела, не знам шта ћу да радим. Турци од Босне навалише, војску сам сву оправио код мене, а да има за 2 000 војске, више немам. Са ш њом куда ћу пре, а и то људи како опажам нећеју ни да се бију, као досад веће су сви готови да се предају Турцима. Пожеревачка наија и Ресава и проче до Мораве предале се јошт пре, а сад слабо који хоће да се бију с Турцима ¹. И сад ми писмо дође от Вељка из Бање да је пеки наша дошао у Пирот са 13 000 коњаника, и ту је Гушанац. И кажу да сад оћеду на нас да ударе ², које и везир пама пише да се предајемо. И исто везирово писмо шиљем Ви да видите шта пише ³. На то брате ако штогод знаш и видиш неки крај да можемо остати у каквом стању одпиши ми да знам. И готово смо без цебане остали, праха јошт има. А ти си ближе тамо, ваља да знаш, имамо ли помоћи од Москова или немамо. Ако немамо, јави ми зараније куде ћемо и што да радимо. Ако помоћи немамо барем да кажем народу нека се предају да не пропадају, а нама – куде да бог. Имам 10 топова код мене и 50 товара цебане. Кажи ми куде ћемо ове топове и цебану, или ћу у градове послати или на друго место. И на свашта одговор фришки да ми пошаљеш. Мене је све за чудо што од Вас барем одговора немам, ако немам од Москова.

Скупштини коју смо скупљали ни полак старешина није било нити су могли доћи од Турака које су од Босне навалили и једнако се бију и сад. Мислили смо разговор водити да се боље заверимо и народ ослободимо и како за боље да уредимо како би се одржали да се договоримо, али старешине не могоше све доћи и разговор неокончан оста ⁴. Него ти препоручујем ако штогод знаш одпиши ми, ја црно, ја бело да знам како ћемо са овим народом. Овако на ову руку се не може веће живити. Народ виче на старешине, ни један није им добар, и све је каило. Вядим да им друго царство суди ⁵. Него час пре мензулски по твоем човеку писмо да ми пошљеш. И ове писмо Рушит – пашино да вратиш натраг како прочиташ.

Со тим остајем Вас љубезно поздрављајући и отговор фришки очекуоем.

Кара Ђорђе Петро[вић]

ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, ч. 8, л. 252—253. Копия.

Комментарии

1 Тяжелые испытания, выпавшие на долю сербского народа весной и летом 1809 г., когда он сражался против намного превосходящих сил турецких войск, вызывали депрессию и страх у некоторых слоев сербского населения. Эффективная поддержка со стороны русской армии, совместное ведение сербами и русскими боевых действий против турецких войск были, по мнению Карагеоргия, единственным средством поднять пошатнувшийся боевой дух сербского народа.

2 Гушанац-Али со своим отрядом в 12 тыс. человек после отступления от Моравы и Пожареваца некоторое время еще находился на сербской территории, откуда был изгнан в конце октября 1809 г.

3 См. док. № 112.

4 Имеется в виду скупщина, состоявшаяся в Паланке в начале октября 1809 г. (см.: Ђорђевић М. Политичка историја Србије..., с. 270).

5 Особенно сильное недовольство населения отмечалось в Белграде, где имели большое влияние австрофилы. Под словом «другое царство» Карагеоргий имеет в виду Австрию, с которой он вел безуспешные переговоры.