Письмо нишского визиря Хуршида-паши Карагеоргию о подготовке турецких войск к новому вторжению в Сербию и с предложением прекратить сопротивление

14 октября 1809 г.

До Вас, Кара Ђорђе, дајем Вам на знање, а и Ви и сами знате, јесте добро разабрали како сам био дошао с војском до Пожеревца, и паки јесам се вратио у Ниш, и то jесам се вратко поради да нисмо имали заире а сас Немцом нисмо могли да се погодимо да нам заиру даду ¹.

А ми ово лето нисмо били справни, зашто нисмо мислили да имамо с Вами кавгу, пак Ви како пратисте Ваше људе те дођоше на Каменицу апансуз, а ја ускоро собра војску, те удари унапред, а заире нисам имао готово и нисам чекао да се сабере, но само тако сам пошао без заире и дођо до Пожеревца. И јесам префатио сву сиротињу што се предала. И јесам дао раји на сву Пожеревачку наију, на Ресавску, Ћуприиску, Параћинску, и Ражанску, и почем сам дошао у Ниш да се добро справим и војску купим два ката више него што је било летос. И, ако бог да хоћу, скоро да ударим на Вас, и зато пишем тебе да ми скоро одговориш на ово писмо, како си каил или хоћеш да ме чекаш с богом или да се предаш сас ту сиротињу да им не узимаш грех да се исеку и да се изробу.

Ако си каили да се предаш, а ти ми пиши једно писмо да пратим једнога везира от мои чираци, ћаају или пашу, сас три—четири хиљаде људи, нека седи у Београду и нека да раји на ту сиротињу да им не теглиш грех, а и тебе нећемо таки оставит. Хоћеш бити броен и поштен човек, такођер п твоји сви поглавари сваки по свои чин хоће бити поштен.

А везира што ћу да пратим, он от моје речи неће да искочи, ја што му заповедам да ко ће да чини и биће добро и за тебе и за сиротњу, ако послушаш, ако не слушаш на твоју душу грех. Нам таки пише на књига да ви поканимо једанпут. А ти си добро разабрао и видио летос, ја и моја војска ударамо и идемо. А сад ишала, хоћу посправан и боље, а ти избери себе от оте две које хоћеш и поскоро да ми одговоритя да знам ².

ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, ч. 8, л. 251 и об. Копия.

Комментарии

1 Отступление турецких войск из Пожареваца было результатом их неудачной попытки форсировать Мораву и начала русского наступления на Дунае. Паша явно односторонне изображает причины своего отступления, своди их исключительно к недостаткам в снабжении. Трудно сказать, получали ли турецкие войска продовольствие из Австрии в достаточном количестве, но известно, что командующий Банатской границей генерал Генедек позже утверждал, что зерно, сыр, табак, рас, полотно отправлялись туркам в размерах, наносивших ущерб австрийским подданным (Гавриловић С. Војводина и Србија..., с. 177—178).

2 Своим письмом Хуршид-паша фактически стремился склонить Карагеоргия к тому, чтобы он согласился без боя пропустить его в Белград с войском численностью 4-5 тыс. человек. Это требование Хуршид-паша повторил и в своем письме от 2 ноября 1809 г. Карагеоргий обратился за помощью к Австрии, прося ее убедить турок отказаться от своего требования (см.: ВПР, т. V, док. № 165, с. 344). В действительности опасности крупного наступления турецких войск на Сербию тогда не существовало.