28 сентября 1809 г. Пореч

Ваше превосходителство, милостивиј государ! Ја сам Ваша писма от 21-го и 24-го числа овога месеца ¹, с писмом на господара Карађорђа и от г. Петра Тодоровића на мене послата синоћ исправно примио и о свему разумевши чрезвичајно обрадовао се.

У писму от 18-го овога месеца ² које не сумњам да нисте досада примили, колико сам знао за состојаније сербско у Сербији, јавио сам Вам, и Турци како стоје. А сада јављам Вам да су се Турци кренули из Петке и Пожаревца и собрали се сви у Ћуприју, где су мост на Морави начинили, и усиљавају се да пређу и узму велики друм к Београду. Но и наши су се добро укрепили с оне стране Мораве, и надам се да неће моћи Турци проћи и учинити что су намерени. На босанској страни све стоји добро, као что је пређе било и као что Вам је познато ³. Сокол утеснен от наше војске стоји, и надамо се да ће скоро пасти. Писмо на г. Карађорђа отправио сам по сигурној прилики. Ја шиљем сада из Пореча 100 момака који ће цочекати г. Петра Тодоровића и допратити овамо.

Вас с неизреченом жељом очекујем код нас видити најскорије. С отменим високопочитанијем пребивам вашего превосходителства, милостиваго государја, покорнејшиј слуга

Миленко Стојковић

ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, . 8, л. 202 об. Подлинник.

Комментарии

1 Указанные письма не обнаружены.

2 См. док.,№ 106.

3 Сербско-турецкий фронт на Дрине стабилизировался еще летом 1809 г., когда сербские войска осадили турецкий гарнизон в крепости Сокол. Боснийский визирь намеревался деблокировать эту крепость, но осуществить эти планы ему помешало Янчичево восстание в Боснийской Крайне. Боснийские мусульмане в это время очень неохотно принимали участие в военных действиях против Сербии, оправдываясь тем, они должны защищать своя владения от непокорной райя (Чубриловић В. Први српски устанак..., с. 128).