Ваше превосходителство, милостивиј государ! Ваше от 15-га овога месеца и лета писмо синоћ исправно с величайшим удоволствием примио сам и што ме обнадеждавате да ћете се скоро са мном видити, а наипаче за вољу и благонаклонение всемилостивејшега нам покровитеља и заштителтеља верло се обрадовао јесам.

Садашње состојание Сербие верло је бедно: от Мораве овамо цела Пожаревачка нахија разорена је, једна част људи прешла је у Цесарију, а други изпредавали су се Турком ¹. Ја сам от свију остављен био овде, у Поречу, и принужден сам био за велики хајлук 200 бећара скупити да се овде браним. И могао би се держати до пролећа само кад би имао цебане и хлеба. У овима највећи недостатак имам. И ово двоје најпосле досадиће ми ако Вашим ходатајством скоро не помогне ми се. Ако г. Петар Тодоровић с великим дружством овамо поће, нека сваки момак у торби по неколико ока барута донесе да би ми се чтогод отлакшало. Господар Карађорђе и друге старешине расположили су се с оне стране по крају Мораве и чувају да не би Турци прешли Мораву и, сохрани боже, градовима завладали, које до данас, благодареније богу, нису учинити могли, премда су се и усилили на Ћиуприји и мост непрестано праве. Досада гди су год на бродовима покушавали да пређу свуда, су разбијени бивали ². Турска војска стоји у Ћуприји, Пожаревцу и у Петки код Дунава. У Пожаревцу је Гушанц-Али, а у Петки нишки Рушит-паша с великим лагером. Турци су свуда у већем числу него што су били при Делиграду. На босанској страни све стоји као што је и пређе било, премда су покушавали се и усиљавали на Дрини да какову пакост учине, ништа мање всегда су разбиј ени били и с великом штетом њином уступили натраг. Истина да се наша војска усиљава и крепко держи, но ако от Ваше стране скоро не буде помоћи, све ће сујетно бити. Сербско благополучије и спасеније от Россије и Вашега ходатајства зависи. Ако су се неки поглавари наши и показали неблагодарнима и Вас може бити увредили ³, потомци ће наши Вас благосливљати и по смерти Вашој над сотервеним гроба Вашего прахом у олтару безсмертија светљашчују благодарност давати за Ваша благодејанија. Ја ћу утешително известије скоро от Вас ожидавати. Куриери који от Вас писмо к мени донели доста су верни и могу више пута ову службу учинити. С отменим високопочитанијем и преданостију пребивам

вашего превосходителства, милостиваго государја, покорнејшиј слуга

Ја Вам, за Ваше к мени благонаклонјеније, чувствитјелнејше из всега серца благодарим и с високопочитанијем клањам се. [121]

Јеремија Гагић

ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, ч. 8, л. 80—81. Подлинник.

Комментарии

1 В конце августа 1809 г., согласно оценкам австрийских властей, только на дунайских островах (адах) вдоль границы с Банатом скопилось около 68 тыс. человек, ожидавших возможности переправиться в Банат. Тысячи других спешили к Белграду с целью достигнуть берегов Савы и Дуная (Гавриловић С. Војеводина и Србија.., с. 316 – 320).

2 К концу августа 1809 г. в руках турок оказался весь правый берег Моравы, вся восточная часть Сербии. Отступив на Мораву, Карагеоргий стремился воспрепятствовать проникновению турецких войск в центральные районы страны и установлению связи между турецкими войсками, выступавшими с запада и юго-запада. Сербские отряды построили редуты и укрепились на всех пригодных к переправе участках Моравы, ожидая наступления турецких войск. 16 сентября около 25 тыс. турецких солдат попытались форсировать Мораву в районе Петки. Однако сербские войска под командованием Велько Петровича ответили быстрой и смелой контратакой переправились на правый берег Моравы и нанесли удары по флангам турецкого отряда (см. док. № 109). Турецкие войска отступили в направлении на Чуприю и Пожаревац, попытались также переправиться через Мораву в районе Пореча, но были отброшены с большими потерями отрядом под командованием М. Стойковича. Эти два поражения турецких войск свидетельствовали о том, что ситуация на сербско-турецком фронте стала изменяться в пользу сербов. Вскоре на Дунае началось наступление русской армии в связи с чем турки были вынуждены прекратить свои операции в Сербии. Это обстоятельство было использовано Карагеоргием, чтобы снова очистить территорию Сербии.

3 М. Стойковвч, вероятно, здесь имеет в виду Карагеоргия, Младена Миловановича и Милоя Петровича, с которыми Родофиникин во время своего пребывания в Белграде неоднократно вступал в конфликт.