Письмо сербских военачальников Реджеб-аге о необходимости устранения препятствий для свободной торговли сербов и турок в районе Смедерева

7 сентября 1805 г. Колар

Льубезно и покорно Вас поздравляjемо, наш добри милостивиj приjательу Речеб-Ага, и даjем Вам на знанье како сам Ваше писмо приjмио и с великом радостиjу разумео jecaм да се у благополучном здравиjу находите! И што нам пишете заради Смедерева да на ньег не ударамо, и ми не би нипошто ради били с никим кавгу имати нити на ког ударати, а особито, да на Царев град ударамо. То нам ни мало поволиниjе, али смо баш принуждени на Смедерево ударити, jep истина да je царски град, али су у ньему лопови кojи не препознаjy ни бога а камоли честитог цара, а да су они поштени Турци, те не би они у вилаjетy буну подизали, но на вери убише мог jедног главног старешину, обер-кнеза Джушу, (Дж. Вуличевич) и с ним 3 бульук-баше. Ако да и то заборавимо, буд то учинише зашто бар онолику сиротиньу поораше kojh су с аима увек уедини били па скочишеhи ньиове и дуhане поораше и тешко су cвoj живот сачувани; свр[х] тога, толики триговачки мал, особито, само мога кукуруза што сам за готове новце купио 12 хильада ока. Ja доhо[х] к Смедереву и изазва[х] смедеревце на разговор, и питам зашто тако чине и што би ньима тешко. У том опет рекоше сами да нису лепо учинили и xohe у сваком cвoj мал натраг дати. Тако опет укабулисмо и ньима опростисмо послане мoj 30 кола за мoj кукуруз. Они се опет натраг од своje речи потргоше и за велику спрдньу примише па ми поруче по рабациjама. Кажу да сам цар додже, па не би га лако извадио, а камоли ваш Караджордже, но кад нам додже Хафиз, хоhемо све ньему предат-нек му буде за ньегову вojcкy. А с нама he ja се санhи другоjаче да говарати и с Хафизом нам санhи ништо прете, и с ньиме све никакав договор имадоше. Бог нам поможе те им Хафиза поштено пречекасмо и натраг вратисмо. Сад време добимо и доджомо Смедеревцем да и питамо xoh су ли се они поштено jедан пут владат и ньи на разговор звасмо, а они joштe неh су да изиджу на разговор, но се пcyjy, а пушке бaцajy. Тако смо наумни звати и два дана чекати. Па ако нек те ну они знаду. И што ми пишете заради ладжи, да и мoje бульукбаше глобе, ja то до сад нисам чуо, а ни хоhу потражит оне злочинце; а особито можете нам веровати да су све тому смедеревци криви; но ми смо ради срцем и душом да свако трговина слободно и мирно пролазе; и зато се мучимо и злочинце укидамо и сви обштински Вас поздравльамо и покорно захвальаjемо што сте нам Стеву курталисали и ньему у помоh чини. То je нама свима драго. И у напредак се у Вашу милост препоручуjемо да нас од Вашег скута [159] не отресате. Особито льубезно поздравляjем Сали-агу брата Вашег, и, ако-да бог да, радиhемо да он нам комендант смедеревски буде. Со тим остаjемо, Вас покорно поздравльаjуhи и свако добро од бога желазуhи:

(Подписано) Прво:

Кара Джopджe Петровиh, комендат

Jанко Катиh

Черни-Георгиjе, Симо Марковиh и сви обшти, кojи се скупно находимо (М. п.)