Версия для слабовидящих |  Мобильная версия сайта |  RSS
 Обратная связь
DrevLit.Ru - ДревЛит - древние рукописи, манускрипты, документы и тексты
   
<<Вернуться назад

№ 101

Письмо Карагеоргия К. К. Родофиникину с сообщением о тяжелом положении Сербии в связи с наступлением турецких войск и приглашением прибыть в Тополу

12 августа 1809 г.

Топола

Ваше высокопревозходителство, милостивеjши государу моj! Наше поздравље. Jављам Вама како 10-га овог месеца jесам разумео да народ [116] овамо одлази. У тому јесам од истога часа овамо пошао и народ враћам натраг и војнике који је за војну све у војску терам. А јесам наредио војску и на бусија оставио и сад одувуда војска одлази једнако у логоре 1, а ја сам рад до у Београд доћи да се усмено разговоримо, али чрез овог узрока не могу доћи, које ће народ примислити. Ето, господар, оде у Београд генералу и садће утећи у Моск[в]у. У тому не смем да се народ не побуни. А друго, јесам и уморан сасма и остајем војску изтеривајући него како примите ово наше писмо од истога часа узмите са собом З или 4 момка и дођите к мени у Тополу да се разговоримо усмено по две три речи, пак ти иди у Београд а ја ћу натраг у војску, него час пре што брже можете дођите до мене зашто не могу се ја овде бавити мнорам незадржано у воиску поћи 2. И Јанићија јесам овда, у Тополи, застао, које је весма народ ослободио и сада смо се обрадовали, које нам је срећне гласе донео да русиске војска к нама у помоћ иде, које је иза њега остала у Краљеву, и надамо се да је досада прешла војска у Брзу Паланку.

С којим остају с високим почитанијем и преданостију, вашего превозходителства, милостивејшаго государја моего

Кара Ђорђе Петровић,

верховни предводитељ народа сербскога

ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, ч. 7, л. 350 и об. Подлинник.


Комментарии

1 После падения Делиграда среди общего хаоса и отчаяния Карагеоргий продемонстрировал всю свою решимость, волю и силу, собирая разбитые и разрозненные сербские отряды в организуя сопротивление турецким войскам на Мораве.

2 Возможно, что Карагеоргий либо догадывался либо ему было сообщено о намерении К. К. Родофиникина после прорыва турецких войск во внутренние районы Сербии, а в особенности после падения Пожареваца, уехать из Сербии. Позже это подтвердилось: в ночь на 16 августа Родофиникин его помощник Ф. И. Недоба и митрополит Леонтий Ламбрович перешли на австрийскую территорию. Вместе с ними покинули Сербию Петар Тодорович Добринац, Йован Протич и Стефан Живкович. Нежелание Карагеоргия оставить с большим трудом собранные войска и приехать в Белград было полностью оправданным, так как пример Делиграда показал, какое отрицательное влияние на боеспособность его защитников оказал отъезд некоторых воевод. Кроме того, Карагеоргий не располагал точными сведениями об обстановке в Белграде, где раздавался ропот и против него самого.

Главная страница  | Обратная связь
COPYRIGHT © 2008-2019  All Rights Reserved.