Мобильная версия сайта |  RSS
 Обратная связь
DrevLit.Ru - ДревЛит - древние рукописи, манускрипты, документы и тексты
   
<<Вернуться назад

№ 97

Письмо Петра I Негоша Синан-паше с протестом против притеснения христианского населения Герцеговины турецкими пашами

30 (В документе ошибочно: 31 сентября.) сентября 1805 г. Цетинье

От нас, Петра Петровича, владике церногорскога и росискаго кавалера, свиjетлому и узвишеному Синан-паши Сиjерчиhу драго приjателско поздравльенье. Када си доходно у град Оногошт видно си самоволство Тураках херцеговачкиjех, такоджер и тешки зулум и неправосудиjе, кoje царева paja подноси у Херцеговини и от кojeгa су многи pajaтници принуджени били голи и боси у наша места добежати, кoja су и своjeгa народа преко мере пуна; и што се више зулум чини, то све више цареву pajy разгони, и виши 6poj раjатниках овамо, а особливо при границам, меджу камените и што je peh неприступне горе ускаче. Пак от велике неволье на све стране иду и серну, те краду и грабе, за не допустит себе и свojy чельад да от глади издихшу, а при том и за учинит освету ради зулума ньима учиньенога поставльаjу свoje животе на ризик, и како отчajaни, не мислеhи за смерт, иду гинут и убиват, и праве, и криве. Ово и ти знаш, свиjетли пашо, да je истина. И ти беше доша[о] неке године у Никшиhе, да учиниш суд; али ти не дадоше они кojи улефу от цара потеху и кojи седе те зaпoвиjeдajy; и ово je узрок кojи не дaje меджу Церном Гором и Херцеговином учинити твердога мира. Но како je Смаил-паша, везирски веhил, дош[а]о у Оногошт, тако се ja надам да he он, и с твojoм помоhи, не само такми зулум и неправосудиjе прекратит; него да hете христиjан-луку савершени мир и сваки праветни начин учинити; да он може без зулума своjeмy цару приносити раjетническу корист и службу; и да не буде мене и мojeмy народу на досаду, како што су и ови више речени ускоци, кojи нити се имаjу куд повратити, нит их можеме ми ишhерати. Ти знадеш да у свиjема кральевинама, и у сва царства и державе, а нajвише у високославну империjу мojeгa вceмилocтивejшeгo покровителе, великого императора и самодер[ж]ца всероссиского, имаде различите вере и народах, и не мали 6poj ваше вере Тураках али они без икаква зулума мирно и благополучно живе. И ja знадем да je такоджер вольа и заповиjед Вашега честитога цара, што би сви народи у ньегово царство на исти начин живели. Сад, дакле, то cтojи у вольу реченога Смаил-паше и у твоjу с осталиjема заповиjедницима от Херцеговине да испуните заповиjед cвojeгa законитога цара, и да по вашему благоразумиjу кроткиjем начином жалосну pajy под обрану правосудиjа приведете у мирно биhе. Ово ви, како приjател, пишем, кojи льубим суседски мир и тишину и желим [166] да у садашньа времена када су наши цари у приjателство садружени не буде, колико на jедну, толико и на другу страну; или меджу нашим и вашим народом икаквога узрока кojи би височаjшej вольи нашиjех честитиjex царах био неугодан и кojи би народе увриjедио и наше неприjателье овеселио. A ja, с мoje стране, неhу поштеджети мojeгa труда у све оно што се тиче до користи и славе мojeгa покровительа и вашега султана, узда-jyhи се да hе и с ваше стране такоджер учиньено бити; будуhи смо у дужности тако чинити, и да си здраво.

[Печать] Jаков Стефановиh, секретар народни, преписах точно из копиje, кoja се находи у канцелариjу правителства

АВПР, ф. ГА 1-13, 1804 г., д. 4, л. 50—51. Копия, заверенная печатью.

Еще больше интересных материалов на нашем телеграм-канале ⏳Вперед в прошлое | Документы и факты⏳

Главная страница  | Обратная связь
COPYRIGHT © 2008-2024  All Rights Reserved.