Мобильная версия сайта |  RSS
 Обратная связь
DrevLit.Ru - ДревЛит - древние рукописи, манускрипты, документы и тексты
   
<<Вернуться назад

№ 98

Письмо Карагеоргия К. К. Родофиникину о наступлении турок вглубь Сербии

8 августа 1809 г. Рамново против Чуприи

Ваше превозходителство, милостивеjши государу мoj! Наше поздравлье од 4 августа, кojи je случаj био код Делиграда и како je страдание било у путу натраг к Морави идуhи, кoje су пренуждени били од силе турске и ватре велике натраг уступити, зато смо Вама 5 августа jавили 1 и оно сво све прегорели што je било. Али сад ме веhа жалост и брига зададе, кoje сте у зли час капетана Радиhа овамо послали у помоh, а он нам ниjе од помоджи био него je сад веhма свему народу несреhу учинио. Како су чули да су Турци Делиград узели, а 300 Турака прошло везировим брдом до Иванковца и срели неки збег, те поробили. А Ресавци jecy и онако од сами себе страх у себе узели и како су оне Турке видили, а чули да je Делиград узет, ома jecy сви из Джуприjе побегли, само остао бульугбаша Петар са 20 момака и они би онде седели бок би ми с вojcком дошли. Али капетан Радиh повиче, те извуку топове и пpeтepajy на ону страну Мораве, а Джуприjу запале и шарампов, и карауле, и магаза, и рана — све погорело. А нама нису ни jaвили да су топове извукли и да ниjе се тревио г. Буле, не би ни данас знали него нам г. Вуле одписао. И ми смо таки из Jасике с вojcком кренули и jyчep, 7 августа, око подне jecмо у Джyпpиjy дошли. Али каква фajдa када jе све попальено, а код нас ашова нема, нити сикира ни будака да опет поправльамо. А скела отерата низ Мораву, воду дубока. Сумение имадосмо и немогосмо се за воду без скеле затурати, зашто и вojcкe нам се сад омалило. Све одоше за робльем да намештаjу збегове у планине. И jecмо опет наумни били да шарампов градимо и таман ми се спремамо да прелазимо Мораву да преджемо у Джуприjy. А Турци стигоше и уджоше у онаj попальени шанац и топове довукоше, у тому се наша сва крепост изгуби. Ми видеhе да Турци оhе и овамо преджо Мораве да преджy, и таки бусиjу наредимо и 30 Турака лепо наиджоше, у бусиjу. Али ньина cpeha, други два Турчина оду у бостан, и онако одеhи, нагазе на бусиjу и препуцаjу, и они се таки врате натраг и без брода на Мораву напливаjу и десетина онде падну, кoje у воду се подаве. Одакле сам се надао да се одбранимо од силе турске, оно сами льуди запалише и ономаде у бojy. Jecy опет наши 2 Турчина жива уватили 2.

И усмено казуjу, Ви се трудите и тучите и биете се, али Ви фаjда ниjе, Ви сте продати Турцима и за ову годину помоhи немате од Москова, а до друге године, како бог да. У тому je сад сва сила турска на Вас навалила, [106] а не зна се у кojeгa je више воjске: али у Смаилбега, али у везира, али у Шашир паша, али у Малиh паша, али у Гушанца, али у Кара Феизиjе, али у Пазару, у пеhскога паше, али у Скопльака, али у прочи кojи се покpaj Дрине и до Саве. Промислите, од Видина, свуда редом низ границу нашу, колика сила турска на нас навалила, на друга места силе и нема толике, сва се овамо обрнула на нас. Koje мене видеhи ови Турци наумни jecy до Београда доhи и сад вилajeт сав говори, кoje ми доказyjy льуди верни мojи, кoje народ проклинье мене и тебе. Кажу нас господар и г. генерал издадоше, те овако пропадомо и поробимо се и, кажу, то je очевидно, почим je он ььеговога сина ньему дао и облачи га како ньега у оне алине, а у ово 6 година могло би се начинити и како свезати с коjимгод царством да овако не пропадамо, него они нас издадоше, а цар не би нас тако напустио, али ни два шта раде раде. У тому Вас покорном молим гледаjте да оваки глас народа на нас не натура него што скориj, колико могуhно jecтe вojcкe да нам у помоh додже да би штогод народ ослободили и да би крепост больу у срце добили, зашто веема нетто узбуньено, а кад би наjманье помоhи видели таки би опет народ прву храброст добили. А вене толико пута како Ви пишем и досаду чиним Вама, али ниjе могуhе, зашто веhе ми мука додеjа, него гледаjте да би што скориjе вojcкe к нама у помоh дошло. И ми сад, ако можемо ове Турке по бусина дочекивати да биjемо, а они на шанце в[ише не]hе ни да yдapajy, зашто веhе у рамнину сиджоше и сад ohey право у пожаревачку и овамо друмом.

С кojим ocтajy с високим почитаниjем и преданостиjу вашего превозходителства, милостивejшaгo гоcyдapja мojeгo, слуга покорни

Кара Джopджe Петр[овиh],

в[ерховни] п[редводитель] н[арода] с[ербскаго]

ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, ч. 7, л. 346 и об., 349 и об. Подлинник.


Комментарии

1 См. док. № 97.

2 В первой декаде августа 1809 г. фронт сербских войск на юге страны был полностью расстроен, в результате чего турецким войскам удалось прорваться далеко на север до Иванковаца, что вызвало сильное беспокойство сербского населения, в особенности той его части, которая проживала на территории между Моравой и Тимоком. Охваченные паникой, опасаясь вновь попасть под турецкое иго, многие жители этих краев устремились к Белграду и Тополе или же переправлялись за Дунай в Австрию. Поскольку среди этих многочисленных беженцев находились и люди, способные нести военную службу, Совет предпринял самые энергичные меры для борьбы с паникой среди населения и его бегством из страны.

Еще больше интересных материалов на нашем телеграм-канале ⏳Вперед в прошлое | Документы и факты⏳

Главная страница  | Обратная связь
COPYRIGHT © 2008-2024  All Rights Reserved.