Мобильная версия сайта |  RSS
 Обратная связь
DrevLit.Ru - ДревЛит - древние рукописи, манускрипты, документы и тексты
   
<<Вернуться назад

№ 55

Прошение сербского народа султану Селиму III о предоставлении сербам привилегий 1

Конец апреля 1805 г.

Печаны

Пресветльеjшему и величаjимиj султану, нам всемилостивешиj царjу! Ми сва покoрньеjeшa paja у Београдском пашалуку препадамо, како верниjи непрестано у милост височаjшего и свajтого довлета. Молимо да би нас от свакаго нападениjа у будуште избавили и ослободили. Будуhи, чрез вашеj пресветлости познати узрока, у пропаст сасвим дошли jесмо, како што ми у нашему понизном арзун[х]алу (Арзухал (тур.) — просьба, жалоба) прошасте године покорнеjше свjатому довлету, у коjему све наше патнье и тjаготе описали; к тому молили jесмо, да би ваше пресветлости нас милостивеjше у напредак от злих и зулумчиjа (Зулум (тур.) — насилие, неправда), кojи нама све неизречаjуште обиде проузроковали и целога народа чест одузели jecy, на век ослободили и нам начин поставили, да можемо у мирности, како добра и верна paja у вилаjету пребивати. Тако jecт нас по тому сасвим уфанье (Уфанье (сербск.) — надежда) уживало, да смо се от свих злочинца и нештасних избавили; да би наш живот будуште с покоjем проводили; но ми jecмo се у нашему уфаньу преварении нашли, будуhи [109] да за овога времене jeште до хильаду у Београду пребиваjу, сву силу при себе имаjy; и тако исто како оне 4 даиjе и много више горе с нами поступати намераваjу; и к тому знаке дневно от себе познати даваjу, да мировати неhеду.

Зато ми принуждении jесмо всепокорнейше молити и представити, да би свjати довлет на нас свojy крепку руку милостиво расширио и нас под своjа благ[одатн]аjа крила примио, и свако зашчишчениjе даровао, и нас, изгубльену и сиромашну pajy, у будушче спасениjе доведе.

Будуhи да ми, како што у нашему прошасте године предатому арзун[х]алу наша сва нужднаjа описали jесмо, тако сасвим изнемогли и без крепости остали jecмo; и никаков начин изостао ниjе; такоджер и чрез великога трошка, ниje возможно вилайету у напредак везира обдержавати, будуhи да ми нисмо могли чрез три године нашу земльу орати и друга дела пословати, да би могли чрез свега овога времене нешто заслужити, него да се обдержимо вернии и покорнии, били смо принуждении нашу марву и прочаjа имениjа под аманет другима давати; и таковим начином у могуhство долазили смо. Порез, харач и проче дациjе, како што су и наши оци и праоци, и свагда без никакове противности давати; зато всепокорнеjше молимо и покорнеjше представити ycyджуемо се.

1. Да би у напредак меште везира jеднаго царству верного и вредного мухазила у Београд поставили; и тако да ми от ових зликоваца кojи сада у Београду пребиваjy, немир у вилаjeтy чине, ослободжении будемо; и када то упоследжено будет, ондак без сваке сумнье хоhе вилаjет чист от свега пребивати, и у ньу мир желаjемии уселити се, сваки зулум избегнути и престати. За кojy велику и неописану милост обеhавамо нашему пресветльеjшему царjу сваку покорност, како и досада, и пребивати верна и добра paja; к тому еще неhемо изостати непрестано за пресветлеjшего царjа и великого султана ноhу и даньу богу молитву предлагати, да би ньему многолетно владениjе, невредовит и славниj живот даровао.

2. Да нам милостиво дозвольено будет, да можемо у 12 кадилука по jедног оберкнеза поставите, кojи да буду с баратом (Следует: бератом). Такоджер да народ jеднаго великога кнеза избере, и он истим начином сjбаратом. Taj исти да буде над они 12 оберкнезова, и како началник целога нашего народа да има у Београдскоj варошиjи своjе седалишче, и штогод пресветлеjшии цар чрез мухазила заповедити буде, то све преко нашего началника да се народу обjавити имат; и пак штогод буде народ желио и от царства молио, тако исто да има таj народнии началник цару и мухазилу представити.

3. Када би се овому народному началнику смерт трефила, или пак ако би он погрешке учинио, чрез кoje он нуждно cвojeг началства лишен будет, на исти начин и они 12 оберкнезова, тада да je само народу оставльено и слободно, себе вредна, верна и добра началника и кнезове избирати, и поставити, кojи без свакаго странопутиjа за народ сва попечениjа и бригу носити имаjет.

4. Харач и порез и прочи данак царскиj, такоджер и спаjиско, и малиhане све под jeдноj уговореноj и определеноj суми како што je у Kpajини, да имамо давати; a npecвeтльejшиj цар нека би из свое хазне спаиjама и малиhане плаhао из узрока да не би се они у вилаjет мешали и по сели свoje субаше держали; jep познато jecт, да су спаиje полак роджации jаничарскии, и тако верло ласно, да они у вилаjет немир проузроковати воз- можнии бити могу. [110]

5. Нашему великому кнезу да будет само наложено царску мириjу и спаjиcкo, тако и малиhане у вилаjету скупити; пак ондак по jедном ньеговим и jедним човеку от мухазила у Стамбол послати и тамо великому султану у хазну предати.

6. Да би вилаjет у напредак от свакого зулума миран остао и пребивао, такоджер и от аjдука; тако да je нашему началнику и мухазилу о томе брига мир у вилаjету обдержавати и народ от свакаго нападениjа бранити; што како и прочих наредби у вилаjeтy, порез и харач царский скупити, нуждно je да наш началник при себе неко число оружати льуди имати мора.

7. Да буде народу у вилаjету слободно и незабранито, гдигод нуждно и потребно наджесе и види своje церкве и монастире правити, такоджер штогод нашего закона тиче се да не би могао нико на пут стати или усудити се обичаjе нашего закона разрушити.

8. Да буде слободно целоj pajи свoje послове и земльу делати, тако и терговати; и то све онако и слободно без сваке препоне; и того ради да не би никаковоj другоj дациjи подложени били.

9.Без сумнье ови садашнии у Београду находjашчии злочинци неhеду драговолно мухазила у град пустити, него сва свoja вoзмoжнaja употребити буду, да он у Београд не додже; зато нуждноjе и ми всепокорнеjше молимо, да пресветлии довлет аустриском двору пише и представи, да не би се у напредак у Београд никакова [х]рана не допустила, с коjим начином с временом хоhе могуhно бити, да мухазил у Београд удже. Зато опет повторавамо и покорно с коленоприпаданиjем молимо, да нестане име керчали[j]ско у овоме пределу, будуhи све што ми от них патили и терпели jесмо ниjе човеку могуhно изреhи, нити перетом описати.

Ово наше покорньеjше молбено представление моhе се чрез наша определена два посланика пресветльеjшему нашему цapjy предложити, кojи пак и усмено многаja представити наложении jecy, и народ у милост пресветлому и великому султану препоручити.

Ови исти наши посланици имajy при себе рачуне от свега учиньеног трошка за ово време, такоджер што je Беhир-паша, мухазилу и прочим у готову дате, из коjиx величаимии и пресветли цар видети могу, колику тjaгoтy oвaj вилаjет носити морао, и то без свакаго свojeгo погрешиjа, него от насилиjа зликовца обрану чинити.

Ми припадамо у милост пресветльеjшему нашему великому султану, и jecмо

У Сербии априлща 1805.

        Haxиja Вальевска:

Maтфej Стефановиh, протопресвитер,

Пeja Jанкович, кнез,

Живко Дабиh,

Весо Велимировиh,

Милиh Кедриh, кнез,

Бранко Николиh,

Живан Калинац,

Koja Михаjловиh,

Марко Хачиh,

Jypишa Mиxajлoвиh.

        Haxnja Београдска:

Радоjе Тернавац, [111]

Михаил Лазаревиh,

Теодор Михаjловиh,

Павле Поповиh,

Аксентиjа Младеновиh, кнез,

Jaнко Jовановиh.

        Haxиja Шабачка:

Лука Jaнковиh, протопресвитер,

Теодор, кнез,

Станко, кнез,

Михаил, кнез,

Бранко Jелиh,

Михаил Ашковиh.

        Нахиjа Джуприjска:

Пано Стефановиh,

Павле Радовановиh,

Ранча Николиh,

Милосав Стефановиh,

Стефан Ивановиh.

        Bceпoкopньеjша paja:

Церни Гeopгиje Петровиh,

Jaков Стефановиh,

Jaнко Катиh,

Симо Марковиh,

Миленко, кнез пожаревачки,

Никола Грбиh,

Милан Обрановиh.

        Нахиjа Пожаревачка:

Милиh Дугаильевиh, кнез,

Момир, кнез,

Jepeмиja, кнез,

Атанасиjе Смолинчанин,

Тома из Градишта,

Тиол из Звезде,

Петар Феодоровиh,

Павле Моиh,

Гeopгиje Крушевчанин.

        Haxиje Грочанска:

Васа Чарапиh,

Коста Величковиh,

Гpyja Теофиловиh,

Радован Рипаньац.

        Haxиja Крагуjевачка:

Марко Савиh,

Младен Миловановиh,

Радован Бетанац,

Теодосиjа из [К]ниhа.

        Haxиja Рудничка:

Лазар Вилотер, кнез,

Стoja Павловиh,

Радован Трифуновиh,

Петар Стоjановиh,

Миjат, кнез.

АВПР, ф. Посольство в Константинополе, 1803—1805 гг., д. 3163, л. 1—3 об. Копия. Опубл.: Први српски устанак. . ., кнь 1, с. 122—125, док. № 67.


Комментарии

1 См. коммент. 1 к док. № 60.

Еще больше интересных материалов на нашем телеграм-канале ⏳Вперед в прошлое | Документы и факты⏳

Главная страница  | Обратная связь
COPYRIGHT © 2008-2024  All Rights Reserved.